English

Njen grad je Niš, a priroda je njena pokretačka snaga, biti sada i u trenutku i u skladu sa prirodom je na vrhu skale njenih najvećih vrednosti i ono što je neprocenjivo, bila je svuda, ali omiljeno mesto za nju ne postoji, jer kako i sama kaže “nema se vremena za vraćanje na stare destinacije zbog onih novih”, uvek trči i stremi ka novom doživljaju, novoj avanturi, fotoaparat je njen “nerazdvojni kompanjon”, kabanica jedini ogrtač i zaštita, a ako bi se nekad izgubila, tražila bi pomoć Bera Grilsa, bila bi divlji konj kada bi se reinkarnirala u životinju, što savršeno oslikava nesputani južnjački duh, a koja je njena ovogodišnja top avantura u Srbiji, saznajte u intrevjuu sa ovom divnom devojkom i shvatite i sami zašto je ona Avanturista meseca.

Iz kog ste kraja i čime se bavite?

Jugoistočna Srbija, Nišavski okrug, Grad Niš. Arhitekta.

Šta je to što Vas inspiriše da iznova krećete u neku avanturu?

Dok sam u prirodi, osećam se živom svakog trenutka. Skoncentrisana sam na sadašnjost, živim i prisutna sam u tom trenutku, zaboravljam na prošlost i na budućnost. Ovo se dešava pogotovo na tehnički i kondiciono zahtevnijim terenima, kao što su neki planinski tereni i staze koje su teške za savlađivanje. Um je lišen svakodnevnih, trivijalnih misli, a ja se koncetrišem na svaki korak, na stazu, kako preći neku prepreku, ili jednostavno upijam lepotu, zvukove i mirise nekog mesta i ne mislim ni na šta drugo. Taj osećaj – biti u trenutku, sada i ovde, je neprocenjiv

Koje Vam je omiljeno mesto za bekstvo od svakodnevne rutine i zašto?

Ne bih mogla da izdvojim jedno omiljeno mesto. Svaki slobodan trenutak koristim da boravim u prirodi. Upravo zbog sledećeg pitanja moj odgovor na ovo pitanje je da mi je omiljeno mesto sama priroda.

Trem, Suva Planina – Jovana Mladenović © – @mybeautifulserbia

Postoji li mesto koje još niste a imate u vidu da posetite?

Postoji naravno mnogo takvih mesta! Zbog toga ne volim da se vraćam na mesta na kojima sam već bila, već kad god je moguće biram novo mesto koje nisam posetila. Problem je u tome što “mislimo da imamo vremena”.  Sledeće što ću obići je Kanjon reke Vučjanke. Na Vašem sajtu sam videla odlične predloge mesta koja bih volela da vidim i koja ću posetiti uskoro!

Postoji li neka oprema bez koje ni slučajno ne krećete od kuće?

Foto-aparat na prvom mestu i kabanica 🙂

Koji fotoaparat koristite?

Nikon D5100, objektivi Nikkor 18-55 mm, 35 mm i Sigma 10-20 mm.

Našli ste se izgubljeni u divljini. Koje dve osobe želite da imate kraj sebe i zašto? Može biti bilo ko.

Ber Grils. Samo on je dovoljan. Iako dosta slobodnog vremena provodim napolju, moram da priznam da ne znam mnogo o preživljavanju u prirodi, pa bi mi njegove veštine i motivacija pomogli.

Kada biste bili neka životinja u prošlom životu, koja bi to životinja bila?

Divlji konj. Pored toga što su elegantni i graciozni, za mene su simbol slobode, snage i nesputanog duha.

Koliko ste upoznati s našim konceptom i šta Vam se tu najviše sviđa?

Da, upoznala sam se nedavno s Vašim radom i najviše mi se sviđa što inspirišite ljude da istražuju i otkrivaju svoju okolinu i prirodne lepote naše zemlje, a to je i meni jedan od osnovnih ciljeva preko fotografija mesta koja posetim. Pored dobro znanih mesta i lokacija nudite i zanimljiv izbor onih manje poznatih, koji predstavljaju prave netaknute bisere koji zavređuju svaku pažnju.

Kanjon Belice, Niševačka klisura – Jovana Mladenović © – @mybeautifulserbia

Podelite sa nama jednu od Vaših interesantnijih avanturističkih priča.

Volela bih da podelim s Vama svoju ovogodišnju avanturu na jednom izvanrednom mestu, koje nije poznato velikom broju ljudi. Ono što me je iznenadilo je da je tako relativno malo geografsko područje neverovatno bogato kulturnim i istorijskim nasleđem, a pre svega prirodnim lepotama. Na tom području živeli su neolitski ljudi pre par hiljada godina, bilo  je omiljeno lečilište i kupalište među Rimljanima u 1. i 2. veku nove ere, kao i kasnije kod Turaka, a celo područje je i danas popularno među tragačima za zlatom i mogu se videti brojne rupe koje oni nažalost ostavljaju za sobom.

Radi se o očaravajućoj Niševačkoj klisuri koja se nalazi na 7 km od Svrljiga. Posle obilaska ostataka utvrđenja morali smo da se spustimo niz liticu koja predstavlja vertikalni odsek, najteži i najopasniji deo. Kada sam je videla razum je počeo da me ubeđuje kako to ne mogu da izvedem, ali zapamtite, možete da uradite mnogo više nego što mislite! Kroz klisuru prolazi železnička pruga izgrađena pre 100 godina, kojom smo išli uz veliki oprez, a prešli smo i preko mosta koji je projektovao čuveni Milutin Milanković. Adrenalin je proradio kada je voz prošao na samo metar od nas dok smo bili pripijeni uz zid tunela.

Reka Belica se nedaleko odatle uliva u Svrljiški Timok a pre toga ona pravi impresivni kanjon gde su u najužem delu formirani takozvani „kotlovi“ koji nastaju vrtložnim kretanjem vode. Proći kroz ovaj kanjon (koji je prilično nepristupačan) bez vode je prava avantura jer se treba spustiti nekoliko puta iz kotla u kotao.  U vreme višeg vodostaja u ovom kanjonu voda je kristalno čista i bezbedna za piće.

I na kraju možete poneti sa sobom besplatne suvenire, kojih ima svuda, ali treba biti snalažljiv, uporan i pronaći ih J. Tada sam prvi put u životu videla i dodirnula fosile! Bukvalno ih možete naći na stazama kojima se krećete. Stari najmanje 2 miliona godina, u vreme kada je tu postojalo jezero, na kraju dana mame divljenje i oduševljenje. Pronaći ostatke fosilizovanih školjki, koje vas podsećaju na to da je pre mnogo godina taj predeo izgledao potpuno drugačije i bio pod vodom, je zaista neverovatan osećaj i uspomena za ceo život!

Pratimo Jovanin rad na Instagramu. Njene fotografije služe kao prava inspiracija da se krene u avanturu i istraži svet oko nas. Kliknite ovde i pratite Jovanu na Instagram.