Kanjon reke Panjice, iako ne može da snagom i veličinom parira Uvcu ili Tari, njegova lepota je ono što ga uzdiže u red jednih od najlepših, a u jugozapadnoj Srbiji, u ariljskom kraju, spada u pravi dragulj prirode koji se smatra najlepšim u ovom kraju. Sakriven u zelenilu, distanciran od čoveka, netaknut i sačuvan od negativnog uticaja civilizacije, predstavlja pravi poziv na avanturu za sve namernike bilo koje starosne dobi, a isto tako savršenu priliku za jednevni izlet.

Kanjon reke Panjice se nalazi na jugozapadu Srbije, u blizini Arilja. Od Beograda je udaljeno oko 200km, a nalazi se u selu Dobrača, koja je od Arilja udaljeno 15km. Puteva do ove prelepe prirodne atrakcije ariljskog kraja ima na pretek, ali je možda najbolja opcija da se u avanturu krene putem Beograd~Valjevo~Požega~Arilje. Kada se stigne do Arilja, onda se nastavlja magistralom pored reke Moravice koja vodi pema Ivanjici. Reka Panjica gradi mali kanjon dugačak 5km, između sela Brekova i Dobrače. Ono što ovu reku izdvaja od drugih su njeni prelepi vodopadi i slapovi, ukrašeni bigrenim koritima (barijerama) i kaskadama. Bigrene barijere ili korita se još nazivaju i sedrenim barijerama koje su u suštini krečnjačke kaskade obrasle slojem mahovine preko kojih se, u periodu kada vodostaj poraste, prave divni slapovi.

Kada ste stigli u selo Dobraču, u avanturu se najlepše upuštate pešačeći. Ovo selo je nekada bilo najveće naseljeno selo ariljskog okruga. Put je lepo obeležen, sa tablama pored puta i mnogobrojnim instrukcijama kako stići do kanjona Panjice, a u slučaju nedoumice, uvek možete da upitate raspoložene meštane sela za jasnije objašnjene. Put do samog kanjona vodi kroz prelepu prirodu, kroz šumarke i malinjake, koji su prava odlika ovog kraja. Najlepše je doći u julu, kada su malinjaci prepuni plodova i okruženju pridodaju neki crvenkasti kontrast u odnosu na zelenilo okoline.

Nakon poslednjeg zaseoka se ulazi u kanjon Panjice. Posle 3km šetnje kroz kanjon stiže se do prave atrakcije, a to je vodopad visine 10m, nazvan po reci Panjički vodopad, sa kojeg se voda u mnogobrojnim mlazevima sliva niz ogromnu bigrenu kaskadu. Levo od vodopada vodi staza iza koje se skrivaju novi mali vodopadi, a u produžetku iznad vodopada se nalazi i Vodena pećina. Vodena pećina je ustvari vrelo iz kojeg izvire voda koja puni korito Panjice, a sama po sebi je prirodni fenomen i prava atrakcija za speleologe koji tek treba da je ispitaju. Što se tiče dosadašnjih otkrića utvrđeno je da je vodena masa koja izbija na površinu ustvari ponornica koja je nastala od više različitih izvora koji se “skrivaju” pod zemljom oko Kukutnice i Bjeluše, a svoju pokazuju tek ovde, u ovoj pećini. Pećina je dostupna za posetioce nekih 70~80m i smatra se da u njoj postoji više zasebnih jezera, kao i odvoje manje dvorane.

Na pola puta od početka kanjona i Vodene pećine vredi posetiti Hajdučku pećinu i Grob neznanog hajduka. Hajdučka pećina je, po legendi, bila poslednje utočište hajduka koji su u njoj pronašli utočište od turskih potera, a Grob neznanog hajduka je prirodni fenomen ili da kažemo prirodne građevine koji su, isto tako po legendi, bili poslednji branioci kraja, a nakon njihove smrti vila Ravijojla je njihova tela prekrila kamenjem. U blizini se nalazi selo Prilipac, 6km od Požege, i to na putu Arilje~Ivanjica. U selu se nalazi crkva posvećena Rođenju Presvete Bogorodice, koja je zadužbina kneza Lazara iz 1374. godine, a ono što je još važno je da se upravo ovde, u porti manastira održava međunarodna slikarska kolonija. Na Malu Gospojinu, svake godine se skupi na desetine slikara iz Srbije i Evrope, a njihova dela se čuvaju u galeriji pokraj manastira. Pored puta Arilje~Ivanjica se nalazi i manastir Klisura, smešten na levoj obali reke Moravice, a po njenoj klisuri je dobio ime. Građen je u raškom stilu i predstavlja ženski manastir s kraja XIII veka. Ako ste odlučili da ovde dođete u toplim julskim danima, kao što i preporučujemo, neizostavan predah nakon obilaska ovog područja treba da upotpunite odlaskom na Veliki Rzav, nedaleko od samog Arilja, i tu uživati u prelepim uređenim plažama jedinstvenih imena kao što su Bosa Noga i Sonjine čari. Pošto Veliki Rzav izvire podno planine Mučanj, za obožavatelje planina i njihovih vrhova, eto prave prilike da se popnu na Jerinin grad, najviši vrh na 1534m, odakle puca prelep pogled na okolinu. Za one koji su ožedneli kao Sveti Sava dok se ovde nekada davno ispinjao, iamće priliku da se okrepe na česmi Savine vode.

Saveti za putovanje:

• • Za ovaj kanjon nije potrebna bolja fizička spremnost, te u njemu mogu uživati i stari i mladi

• • Ranac sa vodom i hranom

• • Planinarske cipele

• • Peškir i kupaći u slučaju da želite da uživate na nekim od plaža Velikog Rzava

Kako stići do kanjona Panjice:

Do kanjona Panjice se najbolje uputiti rutom koja ide preko Beograda, Valjeva, Požege i Arilja, a do Arilja magistralom prema Ivanjici, gde je negde na pola puta smešteno selo Dobrača. Nakon što prođete skretanje za manastir Klisuru, posle 15~tak kilometara vožnje se nailazi na skretanje za selo Dobraču. Tada se skreće sa magistralnog na lokalni put i nailazi se na raskrsnicu~ levo pokazuje za selo Brakovo, a desno se ide preko žutog mostića za Dobraču.

Kod spomen ploče se nalazi proširenje za automobile i odatle se uputite peške i makadamskim putem i stižete u selo Dobrača nakon 1~2km lagane šetnje. Već na ulasku u selo će vas dočekati tabla na kojoj piše “Vodena pećina” što je siguran znak da ste na pravom putu. Nakon što ste stigli u selo, spazili tablu koja upućuje ka Vodenoj pećini, nailazite na partizansku česmu u selu, a odatle samo pratite markacije i put. Nakon par stotina metara odatle je Y raskrsnica, sa putevima koji vode naniže i naviše. Pravi put je naniže. Nastavljate dalje istim putem koji je dobro obeležen i nakon zaseoka ste na “vratima” kanjona Panjice.

Arilje je dobro povezano autobusima i železnicom preko Užica i Požege, Čačka i Kraljeva. Iz Beograda postoje svakodnevni polasci autobusom, i to više prevoznika. Ali, s obzirom da je najbolje ovde doći leti, onda iskoristite neki mini odmor ili vikend i stignite u ovaj kraj automobilom, što je i najbolja opcija u ovom slučaju.