Manastir Manasija (Despotovac)

Manastir Manasija je sa svih strana okružen visokim brdama i neverovatnom prirodom, a opasan utvrđenjem koje krasi jedanaest tvrđavskih kula. Sama silueta manastira ostavlja jak utisak, pogotovo zbog svojih pet kupola koje večito svetlucaju svojim krstovima na vrhu. To je posebno upečatljivo kada se posmatra nasuprot tamnije osnove koji čini sam kompleks svetinje koji je zbog svoje vrednosti i jednstvenosti uvršten na Uneskovu listu kulturnih dobara.

Manastir Manasija se nalazi pokraj reke Resave, na 2km severoistočno od Despotovca kao najbližeg većeg mesta u okolini. Manastir je poznat i pod nazivom Resava. Sami Despotovac je dobio ime u čast despota Stefana Lazarevića, ktitora manastira Manasija. Još kao dete je, gledajući izgradnju crkve koju je podizao knez Lazar, njegov otac, izjavio da će jednog dana izgraditi mnogo veću i lepšu. Svoju želju je ostvario izgradivši hram izduženog pravougaonika sa upisanim krstom. Crkva je posvećena Svetoj Trojici i zajedno sa moćnim kulama i bedemima čini zdanje vredno divljenja i poštovanja.

Na ovom nestvarno lepom mestu imate priliku da uživate u mnogo čemu. Osim crkve, unutar zidina, možete da vidite i konake i trpezarije. Tu su mnogi ostaci pomoćnih prostorija, a među njima i stare trpezarije, koja je bila baš velika. Manastir štiti ogromno utvrđenje sa čak jedanaest kula motrilja, sa najvećom kulom koja se zove Despotova kula ili pirg. Ona se u odnosu na ostale kule ističe svojom lepotom jer je mnogo lepše ukrašena arkadama, stubićima i prelepim prozorima koje ulepšavaju gotski zalomljeni lukovi. Arhitektura crkve je priča za sebe. Predstavlja sami vrhunac moravske škole graditeljstva naprednog tipa.

Uzor za izgradnju ovog hrama je svakako Ravanica, zadužbina kneza Lazara, a uz to i Ljubostinja, gde despot Stefan simbolično sintetizuje ljubav ka oba roditelja. Iako je moravskog tipa, ova građevina u svojoj arhitekturi odstupa, jer naglašava vertikalnost, dakle naglasak je stavljen ka penjanju u nebesa, što je možda suština zemaljskog života. Kamene površine su mirne. Primetno je primenjivanje raznorodnih elemenata i graditeljskih iskustava, pre svega despotovog vremena i vremena Nemanjića, koji su bili okrenuti romaničkom stilu gradnje. Tako je izgradnja manastira Manasija uslovila novi pravac u arhitekturi toga vremena koji nije imao prilike da procveta.

Živopis manastira se ubraja u najbolja ostvarenja u Srbiji. Po sličnosti sa nekim freskama u crkvama na Atosu i u Solunu, ustanovilo se da su glavni majstori iz Soluna. Na freskama se ističu scene Hristovih čuda, Carska svadba, Bludni sin, Uspenje Bogorodice, ktirorska kompozicija despota Stefana, Sveti ratnici koji posebno prenose i sam despotov doživljaj viteštva. Sve su ovo ostaci nekadašnjih fresaka koje su pokrivale 2000m kvadratnih. U celini, sa slikarstvom Manasije se još jedino mogu meriti davni majstori Teofan Grk i Andrej Rubljov. Graciozni stavovi figura i njihovih snenih izraza lica deluju poetično i nežno, kao neka uvećana minijatura, iako neke figure premašuju 3m.

Po svedočenju Konstantina Filozofa izgradnja crkve je započeta 1407. godine. Izgradnja je trajala duže od deset godina, pa je završena tek 1418. Manastir prvi put strada nakon turskog  osvajanja Smedereva 1439. Prvi požar je bio 1456. godine i smatra se da su ga podmetnuli Turci, a 1474. skidaju ogromna zvona. Od istorijskog značaja je i kao centar za prepisivanje i ukrašavanje knjiga koji se zvao Resavska škola. Knjige su pisane i ispravljane po načelima Konstantina Filozofa, koji je čak napisao Skazanie o pismenima, prvu srpsku gramatiku, i to četiri veka ranije od Vuka Karadžića. Despot Stefan je bio veliki poklonik umetnosti i kulture. Napisao je Slovo ljubve, koju je posvetio svom bratu Vuku. Bio je obrazovan, hrabar i izuzetne duhovne i fizičke lepote, pa i ne čudi je baš on izabran za Prvog Viteza Zmajevog Reda.

Saveti za putovanje:

    • Na ulazu u manastirski kompleks je suvenirnica koja je bogato opremljena, pa se tu mogu pazariti ikone, knjige, manastirsko vino, ručno šiveni odevni predmeti, pa čak i slatko.
    • Posebna atrakcija je međunarodni viteški festival Just Out, koji se održava od 25.~27. avgusta, a prvi put je održan 2015. godine. Okupljaju se vitezi savremenog doba koji neguju sedam osnovnih viteških vrlina i žele da ih ovde pokažu. Despot Stefan Lazarević je bio prvi vitez Reda Zmaja i baš iz tog razloga, sa svom simbolikom, festivala se održava na ovom mestu.
    • Slava manastira je Sveti Stefan, Despot Srpski, koga je srpska pravoslavna crkava kanonizovala za sveca 500 godina nakon njegove smrti, 19. Jula 1927. godine. Od tada, pa sve do danas, svakog 19. Jula se obeleža slava manastira.
    • Biti prikladno obučen pri poseti, pri čemu ćete i na taj način ukazati poštovanje.

Kako stići do Manasije:

Manastir Manasija ili Resava se nalazi nadomak Despotovca koji je udaljen svega 3km od manastira. Do Despotovca možete stići autobusom koji direktno ide iz Beograda. Za što bolje informacije je najbolje pozvati autobusku stanicu u Despotovcu na broj telefona 035 / 611 162 i tako dobiti najpouzdanije informacije o polascima i dolascima autobusa iz oba smera.

Takođe, na odredište možete stići i automobilom tako što ćete se uključiti na autoput E75 od Beograda i preko Svilajnca doći do Despotovca. Od Despotovca do Manasije, bilo kojim prevozom da putujete, možete i peške doći do manastira, jer tri kilometra zaista nisu problem za pešačenje.

Izvor fotografija: Shutterstock

Nema Kometara

Dodajte komentar

five × 5 =