sicevacka klisura

Sićevačka Klisura // Avantura u blizini trećeg grada Srbije

Davno su još putnici nadaleko čuvenog voza “Orijent ekspres” iz svojih vagona uživali u remek~delu koji je priroda izvela u ovom kraju. Posmatrali su i u neverici uživali u onome što vide, pitajući se da li je zaista moguće da je ovde priroda uspela sve to da iznedri bez uticaja čovekove ruke. Bili su zatečeni prizorom prepunim vertikalnih zidina iznad Nišave i nadrealnim prizorima koji su vetar i kiša dletom vremena urezali u krajolik koji se zove Sićevačka klisura.

Sveobuhvatni pejzaž koji obuhvata Sićevačka klisura oslikan je prizorima koji se mogu staviti u rang onoga što se može videti, na primer, u Kapadokiji. Mnoštvo nestvarnih figura i izduženih kula kupastog oblika iz kojih zjape začuđujuće pećine. Nasuprot njima, stoje figure neverovatne sličnosti ljudskim i životinjskim. U tom, tipično kraškom predelu, nekada su bile isposnice monaha i savršena mesta za hajdučke zbegove. Zaista bajkovito, zar ne?

Sićevačka klisura se nalazi na nekih 14km od Niša, najvećeg grada južne Srbije i glavne orijentacione tačke dolaska u ove krajeve. Smeštena je između severnih ogranaka Suve planine i južnih obronaka Svrljiških planina. Nastala je usecanjem reke Nišave kroz stensku masu. Sićevačka klisura je duga 17km i sastoji se od tri dela koji čine njenu celinu, a to su: Gradištanski kanjon, dug 7km, zatim Ostrovičko proširenje ili kotlina, dugo 2km i, na kraju, Prosečka klisura, duga 8km. Započinje svoje protezanje kod sela Proseka, koje se nalazi na mestu završetka ogranaka Suve planine i Svrljiških planina, a završava se kod sela Crnče, gde ove dve planine napuštaju tok Nišave. U kanjonskom delu je najviša visina oko 400m,, a najniža visina je 260m, dok se širina kanjona kreće od 500~600m u najširem delu, a u najužem se sužava do 50m. Ova klisura je, posle Đerdapske, najveća probojnica u Srbiji.

U selu Ostrovici je nazaobilazna crkva svete Petke, a u selu Sićevu, po kojem je klisura dobila ime, posetite manastir svete Bogorodice iz 17. veka. Selo Sićevo je nekada bilo čuveno vinogorje, čiji čokoti loze odumiru nakon raspada bivše Jugoslavije. Iz Sićeva puca nesvakidašnji pogled na Sićevačku klisuru, koji svakako ne sme da se propusti.  Po legendi, ovo selo je bilo blagosloveno od svetog Save koji je, prolazeći ovuda svoju žeđ utolio vinom. Nadomak sela Sićeva je i pećina Ječava, čiji grandiozni ulaz visok preko 30m i podseća na dveri nekog ogromnog hrama.

Sićevačka klisura je danas najveće paleontološko nalazište u Evropi. O tome svedoči i pronađena vilica neandertalskog čoveka, za koju se smatra da je stara između 130.000 i 250.000 godina. Takođe, tu je i najstarije paleolitsko naselje na Balkanu, što znači da je ovaj kraj oduvek privlačio čoveka. U starom veku ovde je bilo čuveno uporište Rimljana, pa je ovuda prolazio čuveni drum Via militaris, a posle, za vreme turske vladavine, Carigradski drum, koji su vodili na istok preko današnje Sofije, sve do Istanbula, pa čak i dalje. Nastavak ovog čuvenog puta se može sagledati kroz izgradnju železnice 1886/1887 godine i izgradnje magistralnog puta 1964. godine, koji idu paralelno jedno sa drugim pored Nišave.

Zbog predela koji su više od živopisnih, posebne flore i faune, očuvanih prirodnih osobenosti i svojih geomorfoloških posebnosti, Sićevačka klisura je 2000. godine proglašena Parkom prirode II reda.

Saveti za putovanje:

    • Biti prikladno obuven i obučen~ dobru obući za pešačenje i planinarenje, kao i odgovarajuću odeću prilikom promene vremena.
    • Iskusite rafting i spust na Nišavi. Rafting se izvodi na potezu od Dolca do Ostrovice u dužini od 7km, a to je i najlepši deo klisure. Spust u dužini od 8,5km je tura koja traje neka 2~3 sata, a polazi od mosta između Niške Banje i sela Prosek, a vodi sve do Vrežinskog bazena u Nišu. Na toj ruti je i čuvena Medijana.
    • Posetite selo Sićevo, kraj čuven po dobrom vinu i slikarskoj koloniji koju je još davne 1905. godine osnovala Nadežda Petrović.
    • Sa sobom uvek imajte vode!
    • Kampovanje je strogo zabranjeno.
    • Smeštaj potražiti u Niškoj Banji.

Kako stići do Sićevačke klisure:

Svakako bi Niš trebao da predstavlja orijentacionu tačku dolaska do Sićevačke klisure. Možete da dođete i da posetite Niš, a možete da zaobiđete zadržavanje u Nišu, što je bolja varijanta da uradite u povratku.

Za one koji su se odlučili da za početak zaobiđu Niš, i putuju autom, onda neka se nakon rampe na putu E75 isključe sa istog i uključite na put E80 koji vodi ka Pirotu. Tom trasom putujete nekih 20~tak kilometera. Nakon te razdaljine autoput se sužava u put sa dve obične trake u oba pravca. Imaćete i priključenje za Nišku Banju, ali samo produžite i nailazite na kafanu “Stop ćale magistrale” posle nekih 2,5km od mesta gde se put sužava. Na samo 1km od kafane je i sama Sićevačka klisura.

Na nekih 10,3km od kafane je parkiralište, čudnovatog redosleda parking zona. Prvi je parking, P2. Odatle ćete morati peške, jer pešačka staza vodi podnožja stene. Parkiralište P1 je na par stotina metara od P2, a P3 je u produžetku P2. Deluje malo zamršeno, ali se lako snaći.

Sa druge strane, možete putovati busom i vozom iz Beograda ili Novog Sada. Za polaske vozova je najbolje da posetite oficijelnu stranicu Železnica Srbije i to klikom ovde. Što se tiče buseva, red vožnje za sve prevoznike se nalazi na ovom linku.

Izvor fotografije: Shutterstock

Nema Kometara

Dodajte komentar

seven − 1 =