kampovanje na tari

Bekstvo od gradske buke // Top 5 destinacija za vikend van Beograda

U Beogradskoj beton džungli živi skoro 1,7 miliona stanovnika, od kojih dobar broj svakodnevno juri za životom, trčeći za poslom i obavezama. Ako sebe pronalazite u toj priči onda Vam je sigurno potreban vikend van Beograda, kako biste odmorili dušu i regenerisali energiju za novu nedelju punu obaveza. Blizu Beograda postoji gomila mesta koje možete da posetite da biste uradili baš to. Bilo da je to neki ravnicarski predeo ili neka od destinacija medju brdima i planinama Srbije, svako za sebe može da pronađe ono što bi najviše oslikavalo njegov karakter i prepusti se zasluženom uživanju i aktivnom odmoru koji samo boravak u ovakvim predelima može da ponudi. Tako da, izvolite 5 savršenih destinacija gde svako iz Beogradske džungle ima priliku da odabere idealan vikend van grada.

Deliblatska Pesčara

Dobrodošli u jedinstveni fenomen Evrope, Deliblatsku peščaru. Ako ste ikada zamišljali kako bi izgledala Sahara u Evropi, a niste u prilici da odete u Afriku, onda je ova peščara nešto što ne smete da propustite da vidite i prošetate se jedinstvenim krajolikom u jednoj od “poslednjih  pustinja evropskog kontinenta”. Iz tog razloga smatramo da je ova peščara idealan vikend van Beograda.

Deliblatska Pescara
Deliblatska Pescara | Autor fotografije: Miloš Batinić

Deliblatska peščara se nalazi u južnom Banatu, raspostrta kao zatalasani ćilim od peščanih dina u vojvođanskoj ravnici, između Dunava i Karpata. Prostire se kroz četiri opštine, a to su Kovin, Alibunar, zatim Vršac i potom Bela Crkva. Od Beograda je udaljena svega 80km. Njena dužina je 354km, a širina 11km i svojom površinom od 300km² svakako ima šta da ponudi. U suštini, stiče se utisak da je čovek u onom okruženju koji se doživljava u nekim od safarija po Africi.

Ono što na neki način dopunjava neki “pustinjski” utisak su dnevne temperaturne oscilacije, kada su temperature preko dana drastično u plusu u odnosu na temperature u noćnim satima. Tu je još i činjenica da površinskih rečnih tokova u Deliblatu nema, a jaka košava koja je veoma česta pojava i duva do 180km/h, podseća na one vetrove koje u velikim peščanim pustinjama umeju da naprave strašne peščane oluje.

Naravno, košava ne treba da vas plaši. Zna se kada ona započinje svoj dolazak sa Karpata. Na vama je gotovo čitava godina da isplanirate kad ćete doći da iskoristite vikend van Beograda u Banatski pesak, kako još nazivaju ovu “evropsku Saharu”. Na putu do Deliblata, neizostavno posetite svaku vojvođansku varošicu na putu od Beograda, a posebno se zadržite u Vršcu, kao jednom od nejlepših gradova u našoj zemlji, gde ćete se na jedinstven način upoznati sa pravim vojvođanskim mentalitetom i gostoprimstvom.

Deliblatska peščara, pored blago zatalasanih dina, gde najviše dostižu 198m (vrh Pluc) i 192m (Crni vrh) i nesvakidišnjeg pejzaža, ima da se pohvali bogatsvom biljnog i životinjskog sveta. Po tome je jedinstvena u Evropi. Tu su svoj dom našle preko 900 vrsta biljaka, gde se jedino baš tu na celom kontinentu mog pronaći stepski i banatski božur, kao i Pančićev pelen i dvadeset vrsta orhideja. Od životinskog sveta, najbrojnije su ptice, od kojih su neke veoma retke i ugrožene vrste, a druge vrste životinja su one koje su ovde pronašle svoje stanište i zbeg od savremene civilizacije. Pa se tu mogu posmatrati orao krstaš, pa banatski soko, stepski skočimiš, neke vrste pustinjksih mrava…

Deliblatska peščara je i veliko lovište gde svake godine pristižu lovci iz celog sveta, što zbog jedinstvenosti ovog rezervata, tako i zbog onoga što može da se ulovi. Pa se kreće u lov na srnu i jelena, divlju svinju, a prava atrakcija je lov na vuka, koji je ovde postao stalna populacija. Pored lova, ovde se uživa i u mnogim drugim aktivnostima. Može se kampovati, voziti biciklo po uređenim biciklističkim stazama, te uživati i u ribolovu i posmatranju ptica. S druge strane, u toplim mesecima, na ruti ka Deliblatu, na samo 65km od Beograda, kada skrenete desno od sela Gaj, pronaći ćete mnoštvo divnih plaža na Dunavu, gde se može opuštati u kupanju i nekim od sportskih aktivnosti primerenih plažama. Već smo pomenuli Vršac kao nezaobilaznu tačku dolaska ovde, i jednog od najlepših gradova naše zemlje koji čega da otkrijete njegove lepote. O njima ovde nećemo pričati, to ćemo prepustiti vama. Ali ćemo napomenuti da se Vršac nalazi u onom delu zemlje poznatom kao “Vinski put Vršac” i može biti prelepa završnica vašeg vikenda van Beograda. Možda je iz tog razloga najlepše doći trećeg vikenda septembra, kada se ovde održavaju “Dani berbe”, gde se pruža prilika za degustiranje najlepših vina ovog kraja. Iznad Vršca su Vršačke planine, sa najvišim vrhom u Vojvodini, Gudiričkim vrhom od 641m, koji može da posluži kao “krov” vašem obilasku ovog kraja.

Uzgred je možda simpatično da se napomene da je ovde sniman film “Ko to tamo peva” i “Boj na Kosovu”, a zbog šuma lipe i bagrema, predstavlja glavnu destinacije selećih pčelara koji su ovde redovni posetioci u potrazi za ispašom za svoje pčele. Svrstana je na UNESCO-vu listu prirodnih dobara od posebnog značaja, a od 1977. je zaštićeni rezervat prirode.

Najbolji put za polazak u nezaboravan vikend van Beograda i daleko od buke je putem Pančevo-Kovin-Bela Crkva, ako se uputite automobilom, a za one koji bi da putuju busem, postoje česti polasci autobusa iz Beograda za Belu Crkvu. Od Crkve treba samo 15km do Deliblatske peščare. Što se tiče smeštaja, za one slobodnijeg duha i što lepše povezanosti sa prirodom savetujemo kampovanje u prirodi, a sa druge strane postoje i privatni smeštaji u Beloj Crkvi, kao i domaćinstva koja nude smeštaj.

Carska Bara

Carska bara, usnuli deo Begeja, ogranak ove stare reke koja je nekad plavila svojom vodom banatsku ravnicu, smestila se i ova bara kao jedno bistro i prostrano ogledalo čiste prirode, zbijeno i ušuškano u zbijenim trakama trske i ševara, vrbaka i nepegledne ravnice. Idealno mesto za miran vikend van Beograda i pravi razlog da se bega iz gradske džungle kao što je i stari Begej davno begao baš ovde da još više uspori i odmori, stvorivši Carsku baru kao svojevrstan simbol prirodne i ekološke objedinjenosti.

Carska Bara
Carska Bara | Auto fotografije: Minoli

Smeštena je između tri grada: Beograda, Novog Sada i Zrenjanina. Od Beograda je udaljena svega 60km, a od Zrenjanina 15km. Svetsku slavu Carskoj bari donelo je prisustvo preko 250 vrsta ptica. Ova ekološka celina objedinjuje bare Tiganjicu, zatim Perlesku baru i bare Ravenicu i Zagnjevicu. U sklopu su i ostaci nekadašnjih vlažnih livada iz obližnjih velikih ritova. Carska bara je tačno smeštena južno od naselja Ečka, na prostranom međurečju između Begeja i Tise, praveći oblik nepravilnog latiničnog slova S. Njenu raznovrsnost flore i faune teško koji prirodni rezervat može dostići, pa je veoma važan ekološki kuriozitet, kako kod nas, tako i u Evropi  i svetu. Proglešena jednim od deset savršenih mesta u Srbiji od strane američke asocijacije za međunarodni razvoj.

Već pomenute ptice su zaštitni znak Carske bare i njeno naimpresivnije znamenje. Samo neke od retkih ptica koje se ovde mogu videti su orao belorepan, livadska eja, eja močvarica, kobac, orao mišar, a najznačajnija vrsta su čaplje. Carska bara je jedino područje na kojem se gnezdi svih osam vrsta evropskih čaplji, a po proceni ovde često bude i preko 2000 gnezda.

Područje se obilazi ili turističkim brodom, ili uređenim pešačkim stazama koje su dobro obeležene i duge 4km. Prava atrakcija je drveni brod “Carska lađa” kojim se niz Begej dolazi do rezervata, a imaćete utisak kao da ste na Misisipiju. Možete uživati u pešačanju uređenim stazama, proći tzv. “Stazom zdravlja”, posmatrati ptice, a za one odvažnije postoji mogućnost iznajmljivanja kanua sa veslima ili motornog čamca i na taj način sebi priuštiti avanturu po svom nahođenju. Postoje mnogi vidikovci iznad vode sa kojih se pruža predivan pogled. Obiđite i Prirodnjačku kuću gde imate priliku da pitate sve što vas interesuje u vezi sa lokalitetom Carska bara, a takođe da vidite stalnu postavku koja uključuje preparirane životinje i ptice i brojne video zapise.

Carska bara je uvrštena u Ramsarsko područje od strane UNESCO~a i pod zaštitom je države. Ako planirate vikend u ovom krajoliku, onda možete prenoćiti hotelu “Sibila”, koji se nalazi na području same bare. Isto tako, možete odsesti i Kaštelu Ečka, koji je jedan od čuvenih dvoraca iz XIX veka. Istorija ovog područja nas vodi mnogo milenijuma unazad, a ovuda su se smenjivali mnogobrojni narodi kroz istoriju. Istorija i legenda kažu da je ime dobila pošto je prestolonaslednik Franc Ferdinand ovde dolazio da lovi. Kako god bilo, Carska bara je jedinstvena u svetu, pa eto još jednog razloga za vikend van grada.

Carska bara je uvrštena u Ramsarsko područje od strane UNESCO~a i pod zaštitom je države. Ako planirate vikend u ovom krajoliku, onda možete prenoćiti hotelu “Sibila”, koji se nalazi na području same bare. Isto tako, možete odsesti i Kaštelu Ečka, koji je jedan od čuvenih dvoraca iz XIX veka. Istorija ovog područja nas vodi mnogo milenijuma unazad, a ovuda su se smenjivali mnogobrojni narodi kroz istoriju. Istorija i legenda kažu da je ime dobila pošto je prestolonaslednik Franc Ferdinand ovde dolazio da lovi. Kako god bilo, Carska bara je jedinstvena u svetu, pa eto još jednog razloga za vikend van grada.

Rajačke Pimnice

Rajačke pimnice su jedno od naijnteresantnijih naselja u Srbiji, još više iz razloga što je to naselje jedinstveno u svetu, a načinjeno od starih kamenih kuća čiji su krovovi pokriveni ćeramidom. Ove kuće imaju sasvim drugu svrhu~ one ne služe za stanovanje, već za skladištenje i čuvanje vina.

Rajačke pimnice
Rajačke Piminice | Autor fotografije: Symona

Ove stare kuće, ili još bolje kuće~podrumi, se nalaze samo na 2km od sela Rajac, po kome su i dobile ime. U ovo selo se najbolje stiže iz Negotina, koji je od Beograda udaljen 237km, kada na 24km od grada naiđete na breg poznatiji kao Belo brdo. Takođe, Rajac se nalazi na železničkoj pruzi Negotin~Zaječar, pa se do sela može stići i vozom. Ime pimnice ili pivnice potiče od gladola piti, a u njima nećete pronaći ni jedno drugo piće osim vina.

Područje oko Negotina postaje poznato po vinu krajem XIX veka, kada je plantaže u Americi i širom Evrope poharao parazit filoksera, koji napada čokote vinove loze i uzrokuje njihovo sušenje. Ovde to nije bio slučaj, zbog prirode tla koje je peskoviti i ne dozvoljava razvoj ovog parazita, te ovo postaje vinogradarski raj odakle se vino izvozi širom Evrope. Rajačke pimnice su počele da se grade zbog prirode vinogorja sa kraja XVIII veka, kada se javila i veća potreba za skladištenjem i čuvanjem vina, i građene su sve do tridesetih godina XX veka.

To je selo, danas posmatrano, jedinstvena ruralna sredina koja je izgrađena sa neverovatnim narodnim osećajem za prostor. Kuće su lepe i sagrađene su majstorski od mekog žutog kamena peščara, sa malim prozorima, dok je zadnji zid ukopan, kako bi se postigla podrumska temperatura. Krovovi, na više voda,  su prekriveni crvenom ćeramidom. I tako skupa, sve odiše nekim predivnim skladom.

Ovaj skup podruma koji su identični kućama, čini jednu nezavisnu celinu pomoćnih zgrada nadomak samog sela. To da u njima tokom godine niko ne stanuje najbolje svedoči činjenica da svaka kuća nema odžak. U centru, tj. središtu sela, se nalazi crkva, u čijoj je blizini stoletni dud, koji za meštane sela predstavlja sveto drvo. Među meštanima sela je poznato kao drvo Zapis, a u stara vremena su stanovnici sela slavili pored njega svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, kao i svetog Trojicu. U blizini sela Rajac se nalaze i sela Smedovac i Rogljevi, koje imaju svoje istoimene pimnice. Možete ih posetiti, ali ćete se uveriti da su Rajačke najlepše. Nekada je ovde bilo više od tri stotine pimnica, od kojih se danas 60 aktivno koristi. Smeštaj možete pronaći u Negotinu ili kod nekog od lokalnih domaćina koji ugošćavaju posetioce.

Rajačke pimnice su pod zaštitom države i čuvaju se kao nacionalno blago, mada, iskreni da budemo, ne vodi se o ovom svetskom raritetu dovoljno brige. Ali to svakako ne umanjuje lepotu ovog kraja. Rajačka vina su nekada bila čuvena, danas ih proizvode samo stanovnici sela za svoje potrebe i prodaju turistima. Najpoznatije vino je tamjanika, koje je opevano u mnogim pesmama ovog kraja, a legenda kaže da ga je Hajduk Veljko rado voleo popiti. Svaki domaćin u pimnicama će vas rado pustiti u svoj podrum i ponuditi da probate njegovo vino, a svaki će vam ispičati jedinstvenu priču ovog mesta zarobljenog u vremenu. Ovo mesto, ušorenih kuća povezanih ulicama, sokacima i malenim “trgovima” sa česmama, priča jednu nesvakidašnju priču, prepunu topline prošarane duhom starih vremena.

Rtanj:

Planina Rtanj, u istočnoj Srbiji, u oblasti Timočke krajine, jedno je od najzanimljivijih i najtajanstvenijih mesta u našoj zemlji, gde se godinama unazad koplja lome oko činjenica koje nude  priroda, nauka, legende i onostrano. I sami stanovnici ovog kraja su ubeđeni da žive u mističnom okruženju, sami pričajući legende koje su tokom života imali prilike da čuju od svojih starijih rođaka, a koje se prepričavaju sa kolena na koleno.

Rtanj
Rtanj | Autor fotografije: Marstock Photo

Možda je ovo dovoljno intrigantno da se provede nezaboravan vikend van Beograda, u mističnom okruženju još tajanstvenije planine. Ili možda piramide? Ili centra vanzemaljskog života koji leži baš u Srbiji? Sve se ovo može čuti o planini Rtanj kad stignete u njenu blizinu. A vi sami prosudite gde su granice istine i onoga što zvuči besmisleno. Naime, ova planina se nalazi na 230km od Beograda, kada se ide putem preko Paraćina ka Soko Banji, nedaleko od Boljevca. Jovan Cvijić, naš poznati geograf, smatrao je i uvrstio Rtanj u jednu od najlepših planina u Srbiji.

Okolina planine je isto tako lepa, jer istočna Srbija buja od lepote, pa se može mnogo toga lepog videti. Ono što je impresivno je to da, kad se popnete na najviši vrh Šiljak (1565m), možete da osmotrite okolinu na sve četiri strane sveta i s pravom da kažete kako odatle možete da planirate vašu sledeću posetu. Jer, sve se vidi kao na dlanu. O tome svedoči i činjenica da se vrh Rtnja vidi odasvud, sa svih planina Šumadije može da se ugleda taj čuveni šiljati vrh o koji se kače oblaci, a za vreme sunčanih i vedrih dana Šiljak može da se ugleda i sa Avale, pa čak i sa Kopaonika. Na vrhu se nalaze ostaci crkve~kapele koja je stradala zbog verovanja u rtanjske legende.

Tu su sa zapadne strane dve Morave, Zapadna i Južna, kad pogledate na istok ugledaćete padine Stare planine, Vršku čuku i Timok kako vijuga u daljini, sa severa se pruža klisura Čestobrodice, a na jugu je reka Nišava. A u blizini je Soko Banja, jedna od glavnih banjskih centara.

Sve priče, počev od građe planine, pa do poistovećivanja sa piramidama, o čemu su mnogi naučnici izvodili dokaze, preko toga da je i sama planina piramida napravljena milenijumima unazad, da je najveća poznata piramida sačinjena sa namerom ljudskom rukom baš na tom mestu, te da je najmisterioznije mesto Evrope, učiniće zaista pravi miks informacija u glavama posetilaca da će se osećati kao u “Odiseji 2001 u svemiru” Artuta Klarka. Ono što je zaista istina je to da planina sadrži preko 17 pećina i odaja pod zemljom.

Takođe, impresivna je šupljina ispod vrha Šiljak, koja je široka preko 450m. Veliki otvor, nazvan Dimnjak, vodi iz velikih planinskih dubina, a na površinu ispušta orgonsku energiju koja ima blagotvorna i isceliteljska dejstva. Na kraju posetite selo Vrmdžu, i jezero nadomak sela,na obroncima Rtnja i shvatite zašto je postalo oaza mira za mnoge ljude iz svih krajeva sveta. Smeštaj možete potražiti u motelu Rtanj ili kod predusretljivih domaćina spremnih da ponude povoljno prenoćište i hranu.

Vrlo je teško opisati Rtanj i svesti ga na jednu preporuku za vikend. Rtanj mora da se doživi, prepešači, da se osvoji njegov vrh, čuje mnoštvo priča, i na kraju će opet preteći nešto što će vas vući da dođete ponovo, da još jednom shvatite njegovu suštinu, koju ste možda propustili u gutljaju rtanjskog čaja. Da ga opet obiđete, jer ćete imati osećaj da niste sve u potpunosti razumeli.

Kanjon Rače:

U zapadnoj Srbiji, na prostoru po mnogima naše najlepše planine, Tare, nalazi se kanjon reke Rače, jedno od najimpresivnijih prirodnih lepota koje nude mir i savršeno mesto gde se može provesti nezaboravan vikend van Beograda i gradske buke.

Kanjon Rače
Kanjon Rače | Autor fotografije: Lenar Musin

Reka Rača izvire podno Kaluđerskih bara, a to je severni deo planine Tare, a kanjon je duboko usečen u delu njenog središnjeg toka koji se probija kroz ovaj vrletni krajolik. Takođe, nalazi se u sklopu Nacionalnog parka Tara, koji je od Beograda udaljen oko 200km, nadomak Bajine Bašte. Reka je vekovima probijala krečnjačke stene koje su joj smetale na putu ka Drini, u koju se uliva kod Bajine Bašte, i tako je, upornim radom i uz pomoć vode koje nadolazi topljenjem snegova sa Tare, usekla kanjon dubine između 300 i 350m.

Ulaz u kanjon se nalazi neposredno kod vojnog hotela i vrlo ga je lako pronaći. Odatle vas makadamski put vodi sve jezera Jarevac, iz kojeg zapravo i ističe Rača. Na dva kilometra od ulaska u kanjon nailazi se na prvi veći vodopad, a niz kanjon se nailazi na još nekoliko.  Ogatle vodi uska i vijugava stazica sve do ulaska u sami kanjon, gde započinjete avanturu po predivnom prirodnom ambijentu. Samo što zakročite u kanjon, nakon nekoliko minuta šetnje, dočekaće vas ogromna stoletna stabla bukava i crnog bora, koji ostavljaju utisak da ste našli u jednoj prašuma koje su nekada prekrivala čitav kraj, a neretko se nailazi i na prizor srušenih i izvaljenih stabala iz korena koji nisu mogli odoleti velikoj snazi vode kada se tope snegovi s proleća.

Litice su veoma blizu jedna druge, a na pojedinim mestima se mogu dodirnuti kada se rašire ruke. U ovom delu kanjona postoje specifične “staze” u vidu klinova koje je nekada vojska instalirala u stenama, a koje se zovu “gvozdene stazice”. Treba biti oprezan, ali je veoma interesantno i daje posebnu notu avanturizma, a ove staze su karakteristične samo za ovaj kraj.

U jednom trenutku, kada su misli prepuštene penjaju, preskakanju i fokus je prebačen na pažnju, dolazi se na onaj deo kanjona gde Rača ponire. Šetnja se nastavlja po suvom koritu reke, da bi se posle određenog vremena u daljini začuo huk koji prekida potpunu tišinu. To je znak da reka ponovo izvire i da Rača nastavlja svoj nervozni tok, a od mesta ponovnog pojavljivanja reke na površinu, veoma se brzo dolazi do kraja kanjona i vrela Lađevac.

Staze koje vode kanjonom pored reke se zovu Mala i Velika duhovna transverzala, jer idu od izvora Lađevac do manastira Rača, zadužbine kralja Dragutina iz XIII veka, a koji predstavlja jedan od najvećih kulturno~istorijskih spomenika i duhovnih centara srednjovekovne Srbije. Ovde su živeli monasi koji su se kretali ovim putevima, a u manastiru prepisivali stare knjige i pisali poeziju. Tu je svoje duhovno utočište pronašao i patrijarh srpski Pavle, koji je ove staze nazvao putevima raja na zemlji.

Kod manastira se put račva i vodi u dva pravca~ jedan pravac, tj. desni vodi do Kaluđerskih bara preko Sokoline, a levi, drugi pravac, vodi do samog izvora u selo Donje Koprivne. U ovaj kraj je najlakše stići preko Bajine Bašte i odatle započeti avanturu koja spaja avanturizam i duhovnost. Pravo mesto za mir i spokoj koji neophodan svakom ko se redovno susreće sa nemilosrdnom mašinom gradskog života.

Nema Kometara

Dodajte komentar

1 × 4 =