English

Upoznajte novog Avanturistu meseca, Darka, strastvenog fotografa i prekaljenog tumarala po brdima i šumama Fruške gore, koja je njegovo omiljeno mesto za beg od svakodnevne rutine, za koju kaže da ume da prevari svojom “pitomošću” i da i te kako ume da pokaže svoju divlju stranu, pa je valjda to i razlog da je baš u njenoj blizini pronašao svoje prebivalište, kako bi uvek mogao što pre da skokne u nove šetnje preko nekih do sad nepoznatih staza, noseći često samo fotoaparat i navigaciju kao neizostavni deo opreme, neko ko ume da se snađe sam kada se izgubi ne priželjkujući pri tom ničiju pomoć, posebno zbog adrenalina i uzbuđenja koje tada oseti, a za one koji zaista žele da upoznaju ovu planinu savetuje Fruškogorski maraton. Šta je Darko još rekao i zašto bi voleo da bude ptica, saznajte i sami iz teksta koji sledi.

Iz kog ste kraja i čime se bavite?

Rumenka, Vojvodina. Radnik u magacinu.

Šta je to što Vas inspiriše da iznova krećete u neku avanturu?

Sam boravak u prirodi za mene je dovoljan motivator. Zadnjih dve godine i fotografija ima veliki uticaj na to da se negde ide, i da se pronalaze nove lokacije za fotografisanje. Volim da pešacim sam, pogotovo kada je loše vreme kiša, magla, sneg, tada sam I posebno inspirisan da fotografišem. Takođe volim da dočekam izlazak sunca negde na planini.

Koje Vam je omiljeno mesto za bekstvo od svakodnevne rutine i zašto?

Pošto živim u relativnoj blizini Fruške gore, ona mi je omiljeno mesto koje volim da istržujem i na kojem volim da se “izgubim”. Koliko god se Fruška gora zbog svoje visine činila “pitomom” zapravo se uvek nađe neka staza kojom nisam prošao I neka nova lokacija koju još nisam obišao.

Postoji li mesto koje još niste a imate u vidu da posetite?

Uh na ovo pitanje je baš teško odgovoriti, nisam mnogo putovao po Srbiji tako da  postoji baš mnogo lokacija koje bih voleo da obiđem da prosto ne znam odakle da počnem. Ali neke koje su mi prve na listi za ovu godinu su: Stara planina I Midzor kao najviši vrh Srbije, Rtanj, Suva planina, Lazarev kanjon, Zlatar – Uvac, Ovčarsko – Kablarska klisura…

Postoji li neka oprema bez koje ni slučajno ne krećete od kuće?

Navigacija – Garmin obavezno, volim da vodim evidenciju koliko sam pešačio i gde sam sve bio. Fotoaparat, fotografija mi je u poslednje dve godina postala ozbiljan hobi tako da bez njega ne krećem u avanture.

Koji fotoaparat koristite?

Nikon D5300. Sa objektivima 18-55mm, 55-200mm, 35mm i 11-16mm.

Našli ste se izgubljeni u divljini. Koje dve osobe želite da imate kraj sebe i zašto? Može biti bilo ko.

Zapravo volim da se izgubim sam, volim taj osećaj adrenalina kada se izgubiš i kada se sam trudis da pronađeš stazu. Moje šetnje po Fruškoj gori su u prvih godinu dana baš tako i izgledale pošto nisam dobro poznavao teren, a u šetnje sam skoro uvek išao sam tako da sam se često gubio, ali mislim da je bas to način da se neki teren i neka lokacija baš dobro upozna. Pošto kada se izgubite mozak počne da radi mnogo brže i mnogo bolje pamtite lokacije, teren i uopšte okolinu koja vas okružuje.

Kada biste bili neka životinja u prošlom životu, koja bi to životinja bila?

Verovatno neka ptica, one imaju najbolji pogled na svet. Voleo bi da mogu da imam pogled iz te perspektive. Pritom mogu da prelaze ogromne udaljenosti pa I čitave kontinente u nekoliko dana.

Koliko ste upoznati s našim konceptom i šta Vam se tu najviše sviđa?

Super mi je kada se neko potrudi da promoviše odlazak u prirodu I upoznavanje prirodnih lepota svoje zemlje, moram da priznam da sam I ja gomilu lokacija prvi put video na vašem sajtu. Sviđa mi se I koncept avanturiste meseca I promovisanja ljudi koji se trude da kroz svoje fotografije I opise svojih avantura inspirišu druge da I oni krenu u neku svoju avanturu.

Podelite sa nama jednu od Vaših interesantnijih avanturističkih priča.

Prelazak velikog Fruskogorskog maratona je avantura koju ću sigurno pamtiti uvek I na koju sam jako ponosan. 82km, 3500m uspona I preko 20sati pešačenja. Najveći izazov je pešacenje noću samo uz svetlo baterijskih lampi, sve izgleda potpuno drugačije I nepoznato kada se gleda samo nekoliko koraka ispred sebe koliko dobacuje lampa. Svima bih preporučio da bar jednom odu bilo gde na neku noćnu šumsku šetnju, osećaj je odličan. Pa onda je tu I predivan osećaj kada prvi put dočekate izlazak sunca posle 18.sati pešacenja koji vam ulije neku novu snagu da nastavite dalje I zavrsite maraton iako vam svaki mišic u telu govori da je dosta I da treba da odustanete. Na kraju dolazi satisfakcija da ste uspeli da izvedete nešto za šta ni sami niste mislili da možete da izvedete.

Kada se Blagota setio da poznaje jednog čoveka sa velikim avanturističkim duhom, a pri tom često korača kroz šume fruškogorskog nacionalnog parka, morao je da bude naš prvi avanturista meseca za 2018. godinu. Videli ste par njegovih fotografija tokom ovog intervjua, a da biste dalje uživali u njegovom radu pratite Darka putem ovih linkova: Facebook, 500px, Flickr.