Upoznajte Milanka Obradovića, koji je naš Avanturista za mesec februar, neko koga uvek i iznova inspiriše traganje za nepoznatim i osećaj slobode koji se postiže samo prebivanjem u divljini, čovek čije je omiljeno mesto planina Golija koja mu prirasla srcu još u detinjstvu i tako postala omiljeno utočište od surove svakodnevice savremenog doba, neko ko bi želeo da budeo orao kako bi slobodno mogao da leti i uživa u prelepim pogledima, te zbog te detinje želje nedostatak krila menja najvišim vrhovima koji su mu na svojstven način  zamena za krila i dozvoljavaju mu “let” iznad brda i planina pretočen u prelepi vidik, tragač za avanturom koji sa sobom nosi samo vodu, hranu, upaljač i nož, a od savremene tehnologije samo mobilni telefon kojim fotografiše predele u kojima se zadesi, neko ko u planu ima da poseti mnoge destinacije po našoj zemlji, a često mu je naš portal izvor informacija kada želi da se upusti u avanturu. O njegovoj prelepoj avanturi na biciklu sa svojim prijateljem, koja je bila duga 500km i koja je zaista predivna priča ispičana do najsitnijeg detalja, pročitajte u tekstu koji sledi.

Iz kog ste kraja i čime se bavite?

Raški okrug, grad Kraljevo, građevinski inženjer.

Šta je to što Vas inspiriše da iznova krećete u neku avanturu?

Inspiriše me neprekidno traganje za nepoznatim, ta sloboda da se ode u prirodu da se distancira čovek od svakodnevnih obaveza i problema da ste prepušteni sami sebi i prirodi. Taj osećaj da idete u nepoznato i da ne znate šta vas čeka iza sledećeg brda, proplanka ili šume je neverovatan. Jednostavno ste oslobođeni razmišljanja o bilo čemu drugom osim o avanturi koja je pred vama.

Koje Vam je omiljeno mesto za bekstvo od svakodnevne rutine i zašto?

Izdvojio bih planinu Goliju koja je neistraženi dragulj Srbije bogata šumama, pašnjacima, potocima i rekama, raznim vrstama životinja, biljaka i pečuraka. Ogromna planina sa prelepom prirodom i dobrim ljudima kojoj se uvek vraćam i koja me uvek iznova i iznova iznenađuje.

Postoji li mesto koje još niste a imate u vidu da posetite?

Postoji mnogo mesta koja bih posetio i koja ću posetiti jer ima toliko toga da se vidi u Srbiji a svaki kraj zemlje ima nešto zanimljivo da ponudi. Srbija je prepuna prirodnih i kulturno-istorijskih lokaliteta koji zavređuju pažnju i svetske javnosti a ne samo naše u Srbiji. Posetio bih Uvac, Staru planinu, Borski Stol, Vražji kamen, slapove Sopotnice…

Postoji li neka oprema bez koje ni slučajno ne krećete od kuće?

Obavezno nosim vodu, telefon, baterijsku lampu, nož, upaljač i neko toplije odelo.

Koji fotoaparat koristite?

Trenutno koristim samo telefon Samsung Galaxy S3 a u planu je neki DSLR aparat.

Našli ste se izgubljeni u divljini. Koje dve osobe želite da imate kraj sebe i zašto? Može biti bilo ko.

Kraj sebe bih voleo da imam svog vernog saputnika i brata Branislava Sarića koga najbolje poznajem a tu bi bio i Ber Grils (Bear Grylls). Pa bi se zajedno uverili u njegove veštine preživljavanja na licu mesta i naučili neke nove tehnike snalaženja u prirodi.

Kada biste bili neka životinja u prošlom životu, koja bi to životinja bila?

Najradije bih bio orao. Još dok sam kao mali odlazio na raspust, kod dede i babe na Goliju, sećam se tog kruženja orlova na strujama toplog vazduha iznad naših glava dok satima osmatraju teren sa visine. Taj pogled sa visine je neverovatan i zato volim da se penjem po planinama jer je to nešto najbliže perspektivi pogleda ptice u letu.

Koliko ste upoznati s našim konceptom i šta Vam se tu najviše sviđa?

Već duže vreme pratim vaš rad i drago mi je da promovišete tu sjajnu ideju avanturizma i istraživanja naše zemlje koja je zaista bogata izuzetnim lokalitetima koji su više ili manje poznate široj javnosti pa se nadam da će biti još avanturista koji će poučeni ovim pričama krenuti u neku svoju avanturu.

Podelite sa nama jednu od Vaših interesantnijih avanturističkih priča.

Želeo bih sa vama da podelim priču o putovanju po Srbiji na dva točka i avanturi koja je do sad ostavila najveći utisak na mene. Naime posle dužeg planiranja puta odlučio sam sa bratom Branislavom Sarićem da krenemo na put biciklama dug preko 500km koji će nas voditi prelepim krajevima Srbije a putovaćemo sa uživanjem, onoliko koliko je potrebno da bi sve mogli bez žurbe i u miru da vidimo. Odlučili smo da noćimo u šatoru tamo gde se predveče zateknemo.

Dok sviće dan mi krećemo iz Kraljeva na put koji nas vodi u Dragačevo i prestonicu trube – Guču odakle nastavljamo brdima prepunih malina prema Arilju i mestu Gradina koje se izdiže na steni iznad Moravice a sa koje se pruža prelepi pogled na Arilje i Ivanjicu. Posećujemo varoš Ivanjicu gde noćimo a zatim rano ujutru nastavljamo vijugavim putevima ka Goliji. Zastajemo na par kilometara od Ivanjice kako bi posetili Rimski most koji je veoma mali ali veoma zanimljiv i potiče iz srednjeg veka. Divimo se toj lepoti tog mosta koji je bio značajan na ovom tranzitnom putu i nastavljamo izuzetno strmim putem oklopljenim šumom koji vodi ka Golijskoj Reci usput uživajući u prelepim šumskim potocima i slapovima  kao i česmama koje su izgrapene pored samog puta. I posle nekoliko sati stižemo do šumom okruženog bajkovitog jezera Tičar koje je ovde poznato i kao Dajićko jezero po oblišnjem selu Dajići. Jezero o kojem postoje mnoge priče i predanja. I baš pored jezera odlučujemo da prenoćimo i posmatramo magičnu jutarnju maglu na jezeru.

Ujutru nastavljamo put ka Golijskoj reci prelepim putem koji je celom svojom dužinom oivičen šumom stižemo do samog mesta gde zatičemo samo krdo konja koje slobodno pase na obližnjem pašnjaku pa nastavljamo do planinskog prevoja Prekobrdo odakle se grebenom penjemo ka najvišem vrhu Golije i zapadne Srbije – Jankovom kamenu 1833 m odakle se pruža pogled stotinama kilometara unaokolo. Posmatramo planinske vence Durmitora, Sinjajevine, Komova, Prokletija, Kopaonika, Hemerna, Javora, Tare, Zlatibora i Mučnja. Nastavljamo put dalje obodom Golije ka Odvraćenici i Rudnu usput prolazeći kroz skoro neprohodne šume i nepregledne pašnjake. Stižemo i do Rudna gde nas stiže sumrak i gde posmatramo prelepi zalazak sunca.

Krećemo na veliki spust do manastira Gradac iz XIII veka gde pravimo pauzu i posmatramo ovaj neverovatno lep manastir odakle nastavljamo ka crkvi Stara Pavlica koja se izdiže na bregu iznad pruge i reke Ibar i sa hijeg mesta se pruža prelep pogled na Ibarsku dolinu. Put nastavljamo do Raške gde nas jedan lokalni meštanin upoznaje sa značajnom istorijom ovog mesta i okoline. Nakon kraće pauze krećemo ka Jošaničkoj banji i Nacionalnom parku Kopaonik. Već od izlaska iz Jošanihke banje se oseća druga klima i drugi mirisi, svež vazduh svuda oko nas a potoci bruje i dok se borimo sa serpentinama i uživamo u šumskim jagodama stižemo do polovine puta kada nas već sustiže mrak pa odlučujemo da tu prenoćimo.

Sledećeg dana stižemo do samog naselja na Kopaoniku (posmatramo sve te skijaške staze koje su sada prepune ljudi koji šetaju ili voze bicike) i upućujemo se ka vrhu Suvo Rudište 1976m a odatle se spuštamo do arheološkog nalazišta Nebeske Stolice koji i danas zbunjuje naučnike otkud na tako velikoj visini takav lokalitet. Spuštamo se pašnjacima do lokalnog puta koji nas vodi do najvićeg vodopada na Kopaoniku i trefeg najvišeg vodopada u Srbiji. Vodopad Jelovarnik visine 71m čine tri kaskade i sam vodopad izgleda očaravajuće a šum vode zaglušujuć. Putujemo lokalnim putevima ka Brzeću odakle se spuštamo do Brusa a zatim nastavljamo ka Grčaku prelepim putem okruženim poljima raznih žitarica i oivičen planinskim vencima. Dok vozimo putem uočavamo srednjovekovni grad Koznik koji se izdiže iznad doline reke Rasine i dominira celim ovim predelom. I dok se polako dan gasi a mi ostavljamo za sobom prelepi grad Koznik odlučujemo da prenoćimo u blizini mesta Stanišinci odakle sutradan krećemo uspon na planinu Goč i spust šumskim putem do Vrnjačke Banje i dalje do Kraljeva.

Bio je ovo put ispunjen padovima, bušenjem gume kao i lutanje u prirodi na maglovitom Kopaoniku kao i potragom za rešenjem u tim situacijama što je sastavni deo ovakvog puta. Put na koji krećete u zoru uživate u vožnji tokom celog dana sve do večeri kada postavljate šator i posmatrate zvezdano nebo praveći planove za sutrašnji dan i sumirajući utiske iz prošlog. Svakim novim danom nastavljamo sa sve većom željom da istražujemo sve više i više i da testiramo svoje psiho-fizičke sposobnosti kako bi spoznali sebe. Da bi došavši konačno kući shvatili da smo se za ovih šest dana putovanja toliko promenili i toliko toga doživeli, oplemenivši svoj duh i telo, da nam se činilo da smo bili na putovanju mnogo duže. Avantura koja mora da se doživi i koja će se još dugo pamtiti i ponoviti na nekim drugim mestima. Jer mi smo avanturisti i mi uživamo u nepoznatom.

Kada budete posetili Milankov Instagram nalog, bićete uvereni kako Vam nije potrebna DSLR kamera da biste napravili dobre fotografije. U njegovim fotkama se često nalaze životinje, a tu je i naravno prelepa priroda Srbije. Instagram: @lemibrateu